PRAVDINA PJESMA PRVA

Od rođenja – do osamnaeste
Budi dijete – zavoli zvijezde,
A u duši budi dijete dovijek
I tako ćeš biti velik Čovjek.

Od rođenja – do mladosti lijepe,
Budi malo veliko dijete –
Dok u duši, u sreći, u mašti,
Rastu tvoji snovi krilatasti.

Od rođenja – do kraja života
U tvom srcu nek cvjeta ljepota –
U ljepoti neka se ogleda
Čitav svijet na licu djeteta.

SVAKO SVOJU ZVEZDU IMA

Svako svoju zvezdu nosi
U osmehu i u kosi.

Svako svoju zvezdu ima
U očima, u snovima.

Nebo, siđi malo dole,
Kad te deca tako vole.

Nek zvezde na zemlju slete
Da ih bere svako dete,

Kad u plave snove ode
Da ih bere ko jagode.

Svako svoju zvezdu čeka,
Da sleti ko tajna neka,

Na dlanove, u pregršti,
Da plamte, da svetle prsti;

Među pesme, među priče,
Zvezde što na decu liče.

Nebo, siđi malo dole,
Kad te deca tako vole.

Nek se sve na svetu plavi
Od ljubavi, od ljubavi…

OVO JE MOJA ZEMLJA

Ovo je moja zemlja
U zemlji moja kuća
U kući moja bajka
U bajci moja draga
Oko nje moja deca
Oko je moja zemlja

Ne streljaj moju zemlju
U zemlji moju kuću
U kući moju bajku
U bajci moju dragu
Oko nje moju decu

Ne streljaj moju zemlju
Ubićeš svoju zemlju
U zemlji svoju kuću
U kući svoju bajku
U bajci svoju dragu
Oko nje svoju decu

Ubićeš svoju zemlju
Bićeš bez moje zemlje –
Bićeš bez svoje zemlje
Bićeš bez moje kuće –
Bićeš bez svoje kuće
Bićeš bez moje bajke –
Bićeš bez svoje bajke
Bićeš bez moje drage –
Bićeš bez svoje drage
Bićeš bez moje dece –
Bićeš bez svoje dece
Tebi života nema
Tebi života nema.