Izbor iz knjige: POVRATAK U GALICIJU
(fusnote urednika bloga)
ANNA DANDOLO
Venecija. Odrazi i tela
U pisku hordi zlih i dubokih stani
I ti među njima-vanzemaljsko bela
Pogledaj, mrak, zamri i rasani!
Vladar je preko praga prenosi.
Da li je ikona njegova mlada? Vidi
Galeriaja para oglašava i nosi
Vojnički rog. Hoćeš li razlikovati
Po starom priobalju Dalmaciju?
Kabina je i devojački jecaji su pevali
Talasi se graciozno viju
I pred Dandolom su se poklanjali.
Kroz krst je prihvatio gospodar,
Okitio se zdravcem i imelom
Okrenuo se čak i dvokoličar
U senci meseca debelog,
Prekrsti se pred nnjima svečano
I Anna osmehom ga podari.
Ne daj živote, preda mnom epikurejstvo!
Zato, što se rodih, zahvali!
*) Ana Dandolo Unuka moćnog mletačkog dužda Enrika Dandola. je bila supruga kralja Stefana Prvovenčanog i majka budućeg kralja Uroša Prvog. Umrla oko 1265. godine
JELENA ANŽUJSKA
Carica se jedva uspavala
Sama u miru vlastelina
Ah,dojka?! I ona li je razumela?…
Anžujska Jelena Angelina
Posećuje sve želje uzbudljive.
Muž kraj nje čak je i ne pita
Da li im je strast još uvek dodirljiva.
Pod njim još stenje i čestita.
Na tren u očima vlažnim se ogleda
U konjušnici konj mu je odvezan.
Još uvek postoji nekakva nada
U njenim predstavama. Dan ubrzan
U susret neumorno galopira.
Osmehuju joj se pravedne ikone
Jer život treba da umire
Po nekakvim božanskim zakonima.
*) Supruga kralja Uroša Prvog iz napuljske dinastije Anžuj, umrla 1314.
KATALINA UNGARSKA
Konjem je stao do Kataline
U odbrani bosanskog bana.
Nazva je čak i ime
Ne beše čak ni nepokolebana
Od purpurne joj odeće tade
Plamtele su muške strane
Hoće li mu pružiti nade?
Ne, nije ga gledala. U strani
Po međama crni ugar
Kipeše u letnjoj žegi
Trebalo je da bude mudar
Dragutinova je bila žena
I njega je volela odavno.
Za sebe je poželela iole
Uzavrelo podne slavno
Raznese miris smole.
Mađarska princeza će stati
Tražiće pogled maštan
Ne onome, ko je prati,
Ne bosanskom zaljubljenom banu.
Zenice joj raznobojne,
Sa bojom u obliku krina
Nalaze verne puteve brojne
I eto, Stefana Dragutina
Sa svitom se približuje
Slomljen je bosanski ban
Jer ljubav ga pobeđuje
I treba da otstupi sam.
*)Katalin Arpadović (Katarina Ugarska); oko 1256. – nakon 1314.) Kći ugarskog kralja Stjepana V i supruga kralja Srbije Dragutina.
JELISAVETA ARPAD
Prošli su glasovi dana
Nakon ozvučene svirke.
Po beličastim kockama
Sudbina stvaraše prepirke
Otvorenih prozorčeta.
Ratnici dremahu po njima
Da li je to Jelisaveta?
Da je pogledam ne smedoh očima.
Rascvetahu se rana drveta
I kralj srpski beše mlad,
a s tobom dostigosmo procvat.
Familija Arpad
Susreše je gosti nezvani.
Nalij raškoga vina!
Na put se spremaju karavani…
Sred zatrpanih rovina
Se čuvaju očinski zaveti sveti
Život se javi u snu
Gde si, danas, Jelisaveta?
U izlivenom vosku tu
Oko svetionika žalost se topi
Hoće li se vratiti živ
Milutin? Skriven u dolapu
Ništavilo je u grudnom masivu.
Ne pružaj savete više,
Lekovito moje sađenje
U grobnici careva diše i
Bogojaviće se svetlosti rađanje.
*)Jelisaveta Arpad bila je, treća po redu, supruga srpskog kralja Milutina. Bila je sestra kraljice Kataline, odnosno svastika bivšeg kralja Dragutina.
JELENA BUGARSKA
Skupiše se vaseljenske sudije
Na vrhu Uskrsa u raškim palatama
Likovao je narod. Lakrdije
Su se čule redom i posustale
Isplivaše zidovi raznobojni
Serske stoletne mitropolije
Zastenja i moj zov licemerni
Pod mermerom stare okoline.
Magla ti je mračila san
Vukašin beše sa svojim ikijama
Glava mu u čaši muti dan
Od silnih popijenih rakija
U besu je ispao. Podeljena
Je njegova ljubav vaskresla.
Ah, eto je! To je ta, Jelena!
Carica Sera je ushićena
Jer biju praznična zvona,
Jer je prečišćen nebosklon
Zlatnim slovima tu su izdubljena
Velika imena. Svetli tron
U mirisu zdravca i šimšira
Jelena kroz narod prolazi
A vatra sveća se širi
I s kamenom hladnim se igra.
Uzmi i ti od Pashe Boga!
Ljulja se sumrak, peni i kriče…
U zaboravu se privide dela mnoga
Po prvi put sumnja se stiče.
Jelena Bugarska, poznata kao carica Jelena (oko 1310 — 1374) je bila sestra bugarskog cara Ivana Aleksandra i žena srpskog cara Stefana Dušana.
ANNA ANKA BESARAB
Videla sam. Zlatooku vilu neku
Za kratko u snu smo bili
I ja ulazim u njenu senku.
Zaborav se otima u svili
U večnom beskraju svetleće često
Noge mi sa prstima srastaju…
Igreš li ljubavnu igru, nevesto?
U sumraku bledilo drhtaju.
Jagodice u odbljescima crvene.
Pokorna je tama, kao u grehu.
I buktinje su stvarno za mene?
Zašto li mi unakrsne misli behu?
S nametnutim krpama prava šarlatanka.
Ćesaru šta da kažem ja u glasu?
Ne juri je! Pred tobom je Anna Anka,
Pozdravljena od vojske tvoje. U anfasu
Obeleženi vlasnici surovo
Ogleduju zaslepljen dan što leži.
Izbodeni, sa visine orlova,
Mašte me napuštaju i u truleži
Je prošlost viđena, kroz triptihe
Srećem i ispraćam vetrove.
Godine suvišne prolaze tihe
U zefirima starih svetova.
I noći su njeni poslanici,
A mrak, ostareli i zli Arap,
U uspomeni na tren će teći
Ne muči je! Za Annku Besarab
Doći će da se mole kolone
Vladike s kandilom u nemiru,
I psalmnici, zaspali u redu zvone.
Rečju će biti u raznoboju i nemiru,
Izgubivši poslednju veru.
Sada su prazne slomljene mi grudi
Život u grču ka oltarskom smeru,
Šta da čeka? Ništa! Samo smrt se budi…
*) Ana (Anka) Besarab kći vlaškog vojvode Nikolaja Mihajla Alexandrua I iz dinastije Besarabe. Supruga srpskog cara Uroša petog, i sestra Ane Slave supruge bugarskog cara, (majka Doroteje Vidinseke supruge kralja Tvrtka).
ANNA TERTER BUGARSKA
Carica odbačena tuguje
Za pokoj svog bivšeg supruga
Vremenom s počasti druga će da likuje
A ona udata za novog druga,
Daleko će biti. Bugarka Anna
Prihvata gordo sudbu svoju
Praznuju Vizantijci tog dana
U dvorskom veselju svi na broju.
Za novu ljubavnicu kralja.
Kose joj dotiču nemiran dlan.
O, ne, Milutine, s drugom se ne valjaj!
Ove ćeš noći bez mene biti sam.
U zagrljajima ostajem na bršljanu.
Neudomljen je danas moj ženski lik
Tako mi je ljubav u rasejanju
Da je nema.Izgubljena je tik
Ne može više kući da se vrati.
I ja ne želim uopšte da sam tu.
Hoćeš li mi pomoći da me prati?
Zvuči spolja jedan urgentan zvuk
Ka opustelim alejama i baštama
Dovukao se bez cilja i bez konja
Violončela su donele sluge u maštama
Osetivši uz telo munihiona,
Pred svećama upaljenim proplakuju
Raspeće ćuti kraj njih. Van
U sumrak lagano i tajno se razmakuju
Progonjeni nedosanjani san.
*) Ana Terter je kći bugarskog cara Georgija Tretara I. Četvrta po redu Milutinova supruga, u od 1284. do 1299. godine, nakon proterivanja Jelisavete Arpad.
Prepev sa bugarskog: Najdan Stojanović
O autorici:
Vanja Hristova Georgieva je rođena 15. 12 1967. godine u gradu Crveni Breg, Republika Bugarska.
Izdala je zbirke pesama: „A kuda sada“, „Smisao života“, „Sa verom u srcu“, „Jedna različita stranica“, „Oči dana“, koje je uredio Evtim Evtimov, „Vilendorfska Venera“ (urednik Jordan Milev), „Vremenska dvokolica“ (na bugarskom jeziku – urednik Marin Kadiev, na makedonskom – urednik i priredjivač Petko Šipinkarovski i na engleskom jeziku – urednik i prevodilac Mihajlo Sviderski). Sa povijenom tematikom su knjige:“Ulpija Nikopolis ad Istrum, „Merope“, „Pod nedozrelim senkama Nukte“ (urednik Matej Šopkin), „Igra Salisa (urednik Ivan Serafimov, „Naslednici Herakla ( na bugarskom jeziku – urednik Aleksandar Kalčev, a na makedonskom jeziku – urednik Petko Šipinkarovski), “Povratak u Galiciju“ (na bugarskom jeziku, takođe urednik Aleksandar Kalčev), „Ispred žrtvenika i oltara“ (urednik Matej Šopkin) i „Putevi proviđenja“ (urednik Marin Kadiev), koje se čitaju u Nemačkoj, Makedoniji, Srbiji, Rusiji, Poljskoj, Švedskoj, Albaniji, Norveškoj, Jermeniji, Indiji, Japanu, Americi, Izraelu, Italiji, Kanadi, Austriji, Potrugaliji, Baškiriji i dr. U štampi su joj knjige: „Naslednici Herakla“ – na engleskom jeziku), „Oči dana“ (na makedonskom jeziku), „Zov Nimfeja“ – na ruskom u originalu, „Za slobodu“ i „Duž obale i mora“, isto sa istorijskom poezijom kao i „Inna wiara“ „Tuđa vera“ – poezija na poljskom jeziku u originalu). Prevodilac je sa srpskog na bugarski jezik lirske knjige poete Najdana Stojanovića (Surdulica, Srbija) – „Vila“, koja je izašla iz štampe u novembru 2012. godine, kao i sa mekedonskog na bugarski jezik knjige makedonskog pesnika Mihajla Sviderskog – „Kroz san od magle i kiše“, 2013. godine. Trenutno priprema nekoliko zbirki poezije na bugarskom, ruskom i poljskom jeziku i piše roman sa istorijskom sadržinom u tri toma za dakijske ratove pod naslovom „Volja protiv volje“.
Radi i na različitim prevodima stranih pesnika i pisaca sa ruskog, makedonskog, srpskog i poljskog jezika. Zastupljena je u velikom broju zbornika, almanaha, časopisa i antologija.
Član je Saveza nezavisnih bugarskih pisaca, Udruženja pisaca „Bran“ u makedoniji, Saveza kraevedite u Bugarskoj, Udruženja pisaca Kraljevine Švedske i Saveza pisaca Republike Srbije. Bila je i predsednik literarnog kluba pisaca „Nikola Jonkov Vapcarov“ pri Vojnom klubu u Velikom Trnovu..
PRIMIJENJENA POEZIJA 