lutka

Prohodao sam danas

I na svoje noge stao.

Da se tako teško hoda

E, to nisam znao.

Predamnom je soba

K’o poljana neka,

A u ćošku drugom

Mama zove, čeka.

Ja krenuo prema njoj

I dopola došao,

Pa stojim u sobi,

Ne znam kud bi pošao.

Nesigurnom nogom

na pod tvrdi stajem

I da krenem dalje

Sve od sebe dajem.

Al’ ne mogu ići,

To vam moram ka’sti.

Dok do mame dođem

Sto puta ću pasti.