NAVIKNUTA….

Skoro da sam spremna,

fale još samo čitulje

Daće Bog

zadugo

zadugo

Zamonašiću lepe reči

nežnost što žena muškarcu daje

Zamonašiću!

Manastir moj biće

sećanje

tuga neće iscuriti sa suzama

Neću plakati!

Ja ću bezglasno vrištati

ridati i kopati

da pokrenem kamen

da ti celivam svitanje.

Naviknuta !

Zore ću prespavati

izmedju onog

mraka pred svitanje

i straha

kako će me jutro dočekati.

Naviknuta!

Zamonašena,

govoriću te, naizust

toliko puta

dok me ne venčaju

sa umiranjem.

Naviknuta!

Tebe ima i biće!

Drugačija ne umem da trajem!

Naviknuta!

Spremna za venčanje

Molim odlaganje

dugo

dugo

dugo

Pa u manastir duše

na monašenje

Dok u meni pameti bude.

Sve će da traje !!!

ČERGA

Moja čerga jutrom putuje

Putujem sa njom i ja

Na garavog konja ću uzjahati

Oči ću tamnim velom prekriti

Dukate sa grudi i bokova poskidati

To je kazna

Ciganka ne prašta

Ciganka trag ne ostavlja

Za kajanje nema dušu

Ciganska je reč čvrsta

Kletva teška

Ciganska

Krv vrela tera

Što dalje

Od izdaje….

Moja čerga jutrom putuje

Noćas me još gledaj kroz granje

I zapamti me

Kad svane

Brže od treptaja

Sve moje će da nestane

Bez traga

Ostaće samo sećanje

Na plamen

Na vatre

Na strasti Ciganke

Što bila je….

ŽEĐI

Ko si

Šta si

Odakle si

Kome si

Čiji si

Usamljeni vuče

Šta me to ka tebi vuče

U naručje

U kućni dovratak

U tvoj pogled tupi

U tvoje slepilo

U kom hiljadu iskrica sja

Marija Najthefer Popov (Sivac 1958, Vojvodina, Srbija)

Prvu zbirku pesama JA PIŠEM ŽENU objavila je 2017.godine.

Od tada počinje njen aktivni život u svijetu poezije na društvenim mrežama. Pjesme su joj objavljene u većem broju književnih časopisa i gotovo dvije stotine međunarodnih antologija i zajedničkih zbirki poezije…

Pjesme su joj prevedene na mnoge jezike…

Zbog poslovnih i bračnih obaveza živi u Zrenjaninu poslednjih 25.godina.

Zajedno sa Goranom Radičevićem priredila ANTOLOGIJU SRBIJA 2021 PESNICI SVETA. iz koje su ove pjesme preuzete.