VOLJENA…

Voljena,

nosim te kao sliku,

živu i razdraganu, kroz tolika

lutanja

iz ovog života u koji si

ušla nenadano

kao kada slučajno zazvoni zvono

na vratima, a ja držim prst na obaraču

i spremam se da ga povučem,

voljena pobedi,

kaži joj ne, i ostani, ne dozvoli

da mi samo na rukama

i usnama ostane tvoj trag.

Toliko sam umoran od uspomena

ne dozvoljavam ti da se tu useliš,

i neću orahovu pločicu

kao trag da si me jedan jedini put

čvrsto stezala uz sebe,

poraz

to nisi ti,

ni tvoje oči koje

za mene isijavaju

zvezde

nepoznate kosmosu

voljena, verujem ti

da si zbog mene preostala

poslednji

putik u ovom vagonu za dvoje,

poznaješ me,

dovoljno da znaš, sad više ne mogu sam,

ne u grudvama vazduha ako i ti ne dišeš,

oteraj, kaži odradiću ja to

nerviraj me, prevrni svet

bez tebe Nada nije ni nečije ime,

sagoretina je mene samog,

toliko sam ti pričao

a kao da nisam rekao ništa,

voljena

upali svetlo i dočekaj me

ko će da brine o psu, limunu,

kaktusima

i o meni jer bez tebe

to više neću hteti da radim,

ostani, sa mnom, ne čitaj me

dosadan sam, ništa sam a sve si mi….

VOLJENA (deo 2)

Pred dan

koji je svakao dolazio, kiša je pijano

bludičila u flertu sa snegom,

i ako svesna da će je osvojiti

i on da će se opet u nju istu pretvoriti, a ti

što si podigla nebo i zemlju

da me nađeš,

najednom si stala ispred samo jednog zida

koji te je delio od intime

moje sobe u kojoj sam ležao.

Voljena moja,tako se vode ratovi

ali se ne osvaja ljubav

ili

si ti sjana glimica

ili je strah negde ipak došao po svoje.

Suprotno ne postoji,

ne u ovom slučaju

naređenja kako god spakovan, meni

i mojoj bolesti nisu ništa,

pomalo izdaja, tek tolika

da od svega učinjenog varta moje sobe

i dalje ostaju zatvorena

a glas ti pica kao decemarski

mraz pod nogama,i  ja te čujem

odlaziš.

Voljena, u mom oku

je ostao samo predeo okamenjen

zajedno sa orahovom pločicom

na mom stolu,

pokerski blef

nije bi za ovu priču ,nosi ga na neko drugo

mesto

gde gospodski svet voli da ga

jede za doručak, voljena

sledeći put

ne govri o drugima

koje si već izgubila

otvori vrata ili nikada i ne pokušavaj…

VOLJENA (3)

Voljena,

ništa ti nisi dobila brisanjem mene iz

nekog odredišta, gde me nikada i nije bilo,

osim u laži u koju

evo priznajem ti ,ipak do kraja nikada nisam poverovao,

onaj stari ranjeni samotnjak u meni

nije mogao da se izleči ni tako lako ni brzo, oprosti, da jesam

sada bih plakao i to bi bilo normalno.

Voljena,

nestašni dečak sa brda,

vuk svetlih očiju

i trešnja polomljene grane

nisu mogli zajedno u priču

raspored reči, je napravio grešku

u ređanju

bez mogućnosti

popravke i sada od bajke nije više

ostala ni groteska,

besmisleni skup slova

koji treba prosuti u vodu, ali ona ne teče uz brdo

to je zakon prirode

koji niko ne treba da pokušava da menja.

Voljena,

što lažeš mene, nije nikakvo zlo

to su utvrđena pravila koja oduvek znam

i nisam iznenađen, slagala si

sopstveni san o meni

i skrila ga u tišinu

predmeta

čiji je osnovni motiv postojanja zvuk,

stoga bar ne dozvoli da te čujem

kada nekome govoriš da nisi tu kada te pozivam,

naivno je i tužno,

jedno si bila upravu

ne, ja ne znam ko si ti a nije mi bilo ni važno,

ova sada ti ili imitacija tebe sve jedno je,

nema bola i to me najviše

i boli.

Voljena,

lepo zvuči kada se izgovori

i ako u pozadini mali Vrabac peva

‘’ Ne me quitte pas’’

tada sve sija bojama

sete i daleke čežnje, koje bez toga

nema ako jedan elemenat nedostaje,

voljena, voljena,  voljena

ni sneg ne pada ljut i na mene i na tebe

što smo se igrali ljubavne priče

a za sobom ostavili samo

krš, pocepane papire u nadi će

neko drugi da sve to uprljano i polomljeno ukloni

iza nas…

VOLJENA (deo 4)

Voljena,

oduvek sam umeo da se oduprem

hladnim pogledima,

i da svoje rane dodirujem u dubokim

senkama i mraku, ali nikada nisam naučio onaj stari

trik udavača iz boljih kuća

što osmehom i lepim manirima dobiju

još mekšu postelju i ne misleći sa kim

će je deliti, ako su ručkovi dobri i posluga

kvalitetna, da

voljena

koliko puta treba da poginem u istim bitkama

da bi primetila koliko sam već rastavljen između

tela i duše a nepostoji

nikakav oblik nežnosti koji to može sataviti,

krila i kavez

večno su povezani, jedno bolesnom

potrebom za zatvaranjem

drugo za slobodom,

samo je potrebno između njih čuti

gust polomljeni krik, pod oblačnom mrenom

i tada bi smo znali da smo

ipak zauveka sami.

Voljena

ako daruješ podsmeh ,nemoj to ridanjem, spakuj ga

u nešto nalik svetinji, kad već

činiš greh ne moj škrtariti

neka bude veliki,

svi moji gradovi su otišli daleko od mene

i bolje je, sad je nemoguće

da se rodim i ponovo gledam

razdor među anđelima,

vreme je odavno izgubilo mene

ne primećujći da lopovi nemaju posla

a kukavice ćute.

Voljena,

toliko njih liči na tebe

da me strah koliko to kćeri imam,

a kada bih i pokušao

da ih prevedem na onu stranu svetlosti

oterale bi poludelog starca

pobeglog svojih kostiju, kože i kose

i branile bi svoju prelepu majku

psovkama mene i uverenjem da sa

ovakvom nakazom

nije mogal ni da se sretne u prolazu,

a roditelji smo i vas i vašeg

sveta

i sva pokuda je na nama,

vi ništa niste krive…voljena

što jedno od nas nije našlo način da bude bolje…

VOLJENA deo (5)

Voljena ,

dok si se rađala posmatrao sam iz

prikrajka, iz druge

plodove vode, što mi je pretila pučanom

vrpcom oko vrata, da me neće biti

ni u jednoj budućnosti sa tobom,

a kada si zaplakala, bio je vidljiv oblik

da dolazi ona što uvek uzima

a od mene odlazi ostavljaući

duboki žig da sam joj nešto dužan.

Voljena,

ja nisam ispustio nekakav zvuk,

sav modar i zaustavljenog srca,

kasnije sam već umeo da letim i pre prvog koraka

i susretao se uglavnom samo sa gluvima za

hrabrost i bolesnima od zdravlja

ti si rasla među lutkama

koje si smela da gledaš ali ne i da se igraš

a onda si im jednog dana

poskidala haljine, zapalila i smejala

se usnama zrele kajsije,  bez odeće

sve su izgledale isto i avetinjski

Voljena,

naša lica su nosila neponovljivost, među

gradskim barabama i sirotinjom i elitom

pripadali smo suda

i nigde,  klimali glavom

i tukli nas kada stignu,

majke su ili ćutale

ili spavale sa ostatkom

onih iz većine koji su koristli bančenja ovih prvih

i opet bi smo dobili

prekor, a mi smo nastavili da virimo

kroz ključaonicu soba, dok moje

oko nije ugledalo

tvoje, od tada drugo ništa i nismo radili

čekajući da se vrata otvore

i tvoja i moja

pa da sasvim ugledamo jedno drugo.

Voljena

ko se prvi umorio od tišine i skrivanja?

VOLJENA (deo 6)

Voljena ,

sećaš se trenutka kada smo

konačno stali jedno naspram drugog,

neko je komandovao, i oboje smo smesta dobili vakcinu,                                     zapravo otrov

ljudskosti, sve je trebalo da protekne

normalno i uredu ali moje se telo odupiralo

zašto,

saznao sam kasnije kako sam odrastao,

u potrazi za svojom šumom, gde su vladali

neki drugi zakoni,

ubijanje je postojalo ali samo radi preživljavanja,

jači je jeo slabijeg jednog ili dva

u zavisnosti da li je jeo sam ili hranio mladunce.

Voljena,

u našem običnom svetu, ubijanje je trajalo

svakog minuta, iz besa, hira, obesti, milosrđe, straha,

iz stotine i stotine tako pijanih i strasnih razloga

koje su većinom prolazili nekažnjeno,

jer je sve trajalo dugo,

da je na kraju izgledalo kao prirodna smrt.

Ratovalo se uvek, iz znanih i potpuno

nepoznatih uzroka, i ostajala su krvava polja, reke, kuće,

ruka, lice i duše i opet je sve bilo opravdano i normalno

ti si plivala a ja se davio,

klizala si elegantno, lepo, ja sam padao,

plesala si skladno, blaženim pokretima ja sam stajao u ćošku i gledao

zaobišla me je svaka veština u koj sam mogao

da te pratim,

znala si da sam takav i nije ti smetalo

dok nisi počela da me se stidiš

a uz to mržnja se prikrala sama.

Voljena,

ostavila si me da budem upotrebljivi

predmet tvojih velikih i mračnih zadovoljstava,

i svojevoljno pristala da dolaziš ,u moje

sklonište,daleko od očiju,

lepog i kulturnog sveta,

i ako je tamo,on ,tvoj izbor za

za sve prilike, spontano smanjivao dotok kiseonika

tebi,tvom ocu,deci za koju je oduvek

sunjao da li su njegova,svojoj ljubavnici,komšijama

i prijateljima, i što je vazduha bilo manje

svi su ga više obožavali

i ti voljena,  zbog tebe ,smo zbog tebe, nisam

skočio i kao svaka životinja rastrgao ga u odbrani svog,

zašto me nisi pustila voljena, da jesi

umešli da prebrojiš

koliko bi dugo još bili živi…

VOLJENA deo (7)

Voljena,

šta se radi sedmog dana

od nastanka sveta, obrisalo mi se znanje

i na lošoj licitaciji

su mi rasprodali knjige

koje ti nikada nisam

poklonio,

nisi ih volela

onako kako sam ja voleo

da voliš mene,

kupovao sam ih po naslovu,  boji korice, za svaki

veći praznik, suludo uveren

da će te jednom

snaći samoća ili bar dosada

pa ćeš čitati na glas, da te prvi komšija prijavi

zbog buke.

Voljena,

ne imenujem te, a zašto jednostavno

praviti složenim, zar se svi nismo umorili od

toga, zar popis osećanja ima još mesta

za dopisivanje i to zelenom

drvenom bojicom

jer se sve drugo potrošilo,

i šta sada kada ti je novčanik pun a sve ostalo prazno, zašto

tako bogata ne kupiš sve ono što ti je kod mene

nedostajalo, ljudi su jeftini veruj mi,

evo mogu me dobiti i džabe

ali im radi onaj crv što govori

da je to uvek najskuplje,

mene ne pitaju zaobilaze me baš po svim onim

upustvima koje si im dala.

Voljena,

ne poznajem tumačenje smeha

mnogo sam iskusniji sa proždiranjem

srca na prazan stomak, na suvo, kad boli

i živ si dok se od njega ne onesvestiš,

a onda ponovo iz početka,

svakog dana po 24 puta

Voljena

ako probaš postaješ zavisnik

kao ja ,ovako star za to nadigravanje

sebe samog…

VOLJENA deo (8)

Voljena,

jednoga dana uzeo sam brodske merdevine

i sa sivog mrgudnog neba

počeo da silazim, upkos, snegu i vetru,

jer beše neko februarsko rano

jo ne razdanjeno jutro, da te nađem

dole među ostalom

svetlokosom decom što su mirno spavala,

ti nisi bila među njima,

već si bila uveliko budna čekajući svetlo

kao znak da igra zaboravljanja

mene kog ćeš tek ugledati, mnogo godina kasnije

može da počne.

Voljena

da li ti se ova priča više dopada

od one koja je običana a istinita,  zvuči lepše

to znam, ti si uvek posebno birala

u šta želiš da veruješ,

nisi se osvrtala na duhove svih

naših lica što smo bili,

videla bi darove sa kojima

sam došao i sve što smo mogli da

stvorimo ali nismo,

noge su mi brzo od srebrom uglačanih

postale bljuzgavo kaljave

kao i svima.

Voljena

tišinom se ništa i niko ne potkupljuje

da li smo to uspeli da ostanemo pred Bogom čisti

i nismo počinili greh, ti si možda i uspela

ja ne, znam šta sam zamišljao i ne stidim se

jer me je samo to održalo

u opstajanju među tolikim

svirepim ljudima koji se koji

se imenom božjim pokrivaju

od svakog zlodela koje čine,

i dalje živim u mraku i napipavam

prašinu, koju raspoznajem po mirisu

a uvek se ponadam da je čarobni

prah kojim bih te učinio drugačijom,

voljena a da li bi to onda

bila ti ili neko meni nepoznat,

koja bi to žena bila kakvu

oduvek sanjam pod mojim ogrubelim dlanovima…

Gorica Margo Maldini (Rača, Srbija 1969.)

Do sada se okušala u svim književnim žanrovima. Više puta nagrađivana i za poeziju i prozu. Zastupljena u antologijama i zbornicima poezije i proze u Srbiji. U Vašingtonu objavila ’’Kratku priču o ubijanju’’ prevedenu na engleski u časopisu za najbolje priče slovenskih jezika. Ista priča nagrađena je i otkupnom nagradom ’’Stevan Sremac’’. Do sada objavila zbirku poezije NIŠTA SE NEĆE DOGODITI,  te roman ’’Korak iz Ponora .

Zastupljena u Antologiji Srbija 2021 PESNICI SVETA iz koje je ova pjesma preuzeta.