Svaštarnica

 

 Pažnja, pažnja

klinci i klinceze!

 

Poslušajte ove rime

Svaštarnica mi je ime!

 

Sve što plače

sve što hoda

što donosi ptica roda.

 

Sve što sanja

sve što plete,

i sve što se zove dijete.

 

Sve što slini

sve što skuplja značke

sve što voli

i ptice i praćke.

 

Samo ono ima pravo

da mu kažem

zdravo, zdravo!

 

Sve što skuplja lutke

i sve što se smije,

sve što nosi kike,

skriva simpatije.

 

Samo ono ima pravo

da mu kažem

zdravo, zdravo!

 

Ozarite svoja lica.

Sa vama je Svaštarnica!

 

Otvaramo strane sjajne.

Otkrićemo dječje tajne.

Zatvorite dobro vrata

da ne čuju mama, tata!

 

Ići ćemo kod Eskima

i saznati šta je zima.

 

Kazaćemo ko se voli,

i koga to zubić boli.

 

Učićemo pjesme naše.

Putovati avionom.

One što se leta plaše

vozićemo kamionom.

 

Naćulite dobro uši!

Mozak ima da se puši!

 

Susrešćemo strašnog zmaja.

Igrati se do beskraja!

 

 

Pažnja, pažnja

klinci i klinceze!

 

Poslušajte ove rime

Svaštarnica mi je ime!

 

 Šumska priča

  

Šuma bijela, pusto sve je

škrto sunce samo viri

malo lane ne zna gdje je,

dok lagani vjetrić piri.

 

Jer slušalo mamu nije,

s pahuljama šumom krenu

pale su mu na nos dvije,

ali s puta brzo skrenu.

 

Sad razmišlja lane malo:

“Šta ako me sretne tama?

Tad bi sunce s neba palo,

ma, ne daj me, ne daj, mama”!

 

Mama srna sina čula,

pa trk tamo, gdje on plače

sa srca je pala kula,

jer sin oko majke skače

 

Da su djeci krila

 

 

Da su djeci ptičja krila

sva bi tada srećna bila.

Letjela bi svakog dana

sve do Kine i Japana.

 

Ne bi više mali Vasa

derao se iz sveg glasa,

što ne može da se vine

kao ptica, u visine.

 

Da su djeci ptičja krila

premala bi Zemlja bila,

i možda bi sva ta djeca

skoknula i do Mjeseca.

 

A bucmasta Alma mala

na Mjesec bi pohitala.

“Gore ima”, kaže ona,

“Mont Everest od bombona”.

.

Selmina pisma

 

 Donijela Selma u svoju školu

sva pisma stigla od prošlog ljeta,

sjela u klupu u glavnom holu

i pošla da čita poruke svijeta.

 

A to su pisma sa raznih strana

Brazila, Konga, Danske, Irana…

 

Uostalom, zašto da pričam više?

Čujte i sami šta sve tu piše.

 

Čula Holanđanka Margerita

kod nas da postoji nekakva pita,

što burek se zove, il’ tome slično

pa traži da Selma napiše lično

da li je to istina prava

kad burek jedeš da zaboli glava?…

 

Japanac Sato iz Jokohame

Ubija dosadu i broji dane.

Piše da neće algi ni riže,

prvim će brodom, evo ga stiže!

Hoće da proba naše ćevape,

a drugi puta baklavu šape,

pošto je sada samo na kratko

i nema vremena za nešto slatko…

 

Talijan Roberto traži pod hitno

da Selma snimi sve što je bitno

od Zaima, Himze, a i od Saje,

jer naše pjesme ne poznaje,

a sevdah je moderan već i u Rimu,

pa hoće spreman da dočeka zimu…

 

Zazvoni zvonce za ovu raju

što bulje u Selmu i slušaju.

Ustaje ona i pušta glas:

“Gotovo, rajo, počinje čas!”

I obeća za sve što u nju žmire

čitaće pisma i poslije lektire.

 

Moj zub stari

 

Moj zub stari,

što se klima i krvari

počeo je da se kvari.

 

I šta sada?!

I šta sada?!

 

Bogme, ništa!

Sad je kasno

da se radi išta!

 

I jedino sad se radi

zub moraće da se vadi!

 

A da sam na vrijeme htio

ja da odem kod zubara,

da se nisam stalno krio

nisam smio, nema para!

 

Nisam smio, nisam smio!

 

Ne bi bila crna rupa

da je usred usta krijem

ljutim se na sebe glupa

mogao bih da se smijem.

 

Da sam smio, da sam smio!

K’o biseri okeanski

zubi bi se bijelili.

Osmijeh ne bih nikad krio

i sretan bih mnogo bio.