Prvog dana

krezubo su mi se osmijehnuli,

a drugog

pokrali me.

Trećeg dana

ubili su moj san.

Sada sam sivo odijelo

s kuglicom naftalina

u gornjem lijevom džepu,

okačeno u škripavi ormar

što vonja

na ružne uspomene.

 

Veliku boljku

krijem u podstavi.

Niko je ne može pronaći,

a ona će vremenom

zavoljeti me

i predati se.

Odlažem taj tren,

iako smo tako blizu

da nas ne mogu

razdvojiti.

 

Sinoć sam izdao sebe.

Otišao sam u bar

i smijao se;

pokazivao jezik

i rupu u ustima.

Moja divna boljka

skliznula je niz nogavice,

pod nečije tabane.

 

Jutro je.

  1. dan po dnevniku.

Sam ću

na splav

koji su pripremili

za suvišnog.