agniska s knjigom

Lepo vreme za mazohiste

 

Rekli su ocu:

Po takvom vremenu umiru infarktaši.

 

Uzeo bolovanje

i do večeri na kanabeu patio.

Ujutru zaboravio.

 

Sanjao sam danas

maskenbal

Otac u drečavom kombinezonu

s ljubičasto-ružičastim prugama

(Voleo je te boje

međutim majka se ljutila kada ga je nosio,

zbog neozbiljnosti.)

Otac s drvenim mačem među parovima plesaše

I svi se smeškaše.

 

Da li to znači

da je otac živ i dobro se oseća

ili da je umro

i dobro se oseća

A možda samo

po takvom vremenu umiru infarktaši.

 

 

x    x    x

Čitam pismo svoje drage

leve šake

zatim – desne šake

isto činim sa stopalima

i s ostatkom tela

Kad isključim ceo sistem

mogu na počinak

Ako želiš da prilegneš pored

takođe moraš da isključiš svoj sistem

da do kratkog spoja

ne bi došlo

 

 

x    x    x

 

Izvestan Galilejac Veronom šetaše

mrzovoljno

uzduž i popreko i nazad

i još jednom

dok ne zažele da jednu grobnicu poseti,

koju još ne vide

ni izbliza ni iznutra

ali nastanjenu

te ne pristojaše

da  m i r n o  počivajuće uznemirava

– „Vratiću im za to život! –

– pomisli.

– To je razmena poštena“.

I izađe triput pozvana Julija,

bledoplava i napola od crva pojedena

u Veroni jedina prva gospođica

kojom se bogat trgovac oženi.

Uopšte ne zbog toga što je Romeo naći ne mogade,

tražio je komšijski po najopskurnijim jazbinama

i čudesnim toplim bordelčićima.

Na kraju Juliju ipak nađe,

jednom, u tramvaju,

kad debelom zadnjicom na torbu njegove žene sede

koja smesta prodornim zvonom

samog vozača alarmira.

„Safari! – poput italijana pomisli.-

Dva nilska konja za teritoriju se bore!“

Ali se smesta smiri

jer Julija na torbu s krompirom samo je sela,

a ne na onu s pivcetom za večernju fudbalsku utakmicu.

 

prepevala s poljskog: Biserka Rajčić

Oglasi