142

 

BRŽE OD SVETLOSTI

 

Dva vremena protekla su

Njihovo i moje

Svemirska krstarica

Konačno na rodnoj planeti

Budim se iz poluživota

Hibernacije

Neobična tišina

Bruji

Ali zašto nebo je zeleno

A vetar razvejava

Prašinu ljubičastu

Neka druga planeta?

 

Noć je pala iznenada

Tek u jednom trenu

Ali bar noć

Još uvek je crna

I zvezde iste su

Severnjača…

Zemlja, ovo je Zemlja

Tišina

Svemirska

Gde su slavuji

Gde su cvrčci

Gde su vrane

Bar njih kada bih čuo

Zar je sve živo nekada

Samo atomska prašina

Ti glupi ljudi

Oni su to zaista učinili

Atomska smrt planete

Svemirske oaze

Kada

Pre koliko njihovog vremena

Pre mnogo i mnogo godina

Moja devojka

Moji prijatelji

Kada su nestali

Tada ili možda ranije?

To sada nije važno

Mislim…

A možda i jeste

Za njih

Možda je to bilo juče u mom vremenu

Nadsvetlosnih brzina

A nedovoljnim da juče bar…

Da sam juče pošao

Možda bih to sprečio

Ili i sam nestao

Ali bar nebih ostao

Čovek jedini

Poslednji

Uzaludni…

 

 

BRODSKI DNEVNIK

 

Planeta umire

Sa suncem što se gasi

U jutra poslednja

Brodovi odlaze

U tami svemira

Novo svetlo da potraže

Pista je slobodna

Krećem

Kabina bez prozora

Ne vidim travu na vetru

Kako se njiše

Da mogu još jednom

Na livadu izaći

Pogledati u nebo

U oblake

Što ih zacrveni zora

Čuti list što pada

Spoplićući se o gole

Grane jesenje

I roditelje u parku

Kako svoju decu dozivaju

I doživeti oluju

Mećavu

Nikada više

Šta me negde čeka

Ako ikada stignem

Tamo

Neshvatljiva lepota

Ili nebo bez duge

Posle kiše

A mogao sam i ja

Kao mnogi što ostaše

Planetu da sahrane

Paprate i mrave

I sebe

Umirući zajedno sa planetom…

 

Oglasi