Izbor iz knjige: POVRATAK U GALICIJU

(fusnote urednika bloga)

 

ANNA DANDOLO

Venecija. Odrazi i tela

U pisku hordi zlih i dubokih stani

I ti među njima-vanzemaljsko bela

Pogledaj, mrak, zamri i rasani!

Vladar je preko praga prenosi.

Da li je ikona njegova mlada? Vidi

Galeriaja para oglašava i nosi

Vojnički rog. Hoćeš li razlikovati

Po starom priobalju Dalmaciju?

Kabina je  i devojački jecaji su pevali

Talasi se  graciozno viju

I pred Dandolom  su se poklanjali.

Kroz krst je prihvatio gospodar,

Okitio se zdravcem i imelom

Okrenuo se čak i dvokoličar

U senci meseca debelog,

Prekrsti se pred nnjima svečano

I Anna osmehom ga podari.

Ne daj živote, preda mnom epikurejstvo!

Zato, što se rodih, zahvali!

 

*) Ana Dandolo Unuka moćnog mletačkog dužda Enrika Dandola. je bila supruga kralja Stefana Prvovenčanog i majka budućeg kralja  Uroša Prvog. Umrla oko 1265. godine

 

JELENA  ANŽUJSKA

Carica se jedva uspavala

Sama u miru vlastelina

Ah,dojka?! I ona li je razumela?…

Anžujska Jelena Angelina

Posećuje sve želje uzbudljive.

Muž kraj nje čak je i ne pita

Da li im je strast još uvek dodirljiva.

Pod njim još stenje  i čestita.

Na tren u očima vlažnim se ogleda

U konjušnici konj mu je odvezan.

Još uvek postoji nekakva nada

U njenim predstavama. Dan ubrzan

U susret neumorno galopira.

Osmehuju joj se pravedne ikone

Jer život treba da umire

Po nekakvim božanskim zakonima.

 

*) Supruga kralja Uroša Prvog  iz napuljske dinastije Anžuj, umrla 1314.

 

KATALINA UNGARSKA

Konjem je stao do Kataline

U odbrani bosanskog bana.

Nazva je čak i ime

Ne beše čak ni nepokolebana

Od purpurne joj odeće tade

Plamtele su muške strane

Hoće li mu pružiti nade?

Ne, nije ga gledala. U strani

Po međama crni ugar

Kipeše u letnjoj žegi

Trebalo je da bude mudar

Dragutinova je bila žena

I njega je volela odavno.

Za sebe je poželela iole

Uzavrelo podne slavno

Raznese miris smole.

Mađarska princeza će stati

Tražiće pogled maštan

Ne onome, ko je prati,

Ne bosanskom zaljubljenom banu.

Zenice joj raznobojne,

Sa bojom u obliku krina

Nalaze verne puteve brojne

I eto, Stefana  Dragutina

Sa svitom se približuje

Slomljen je bosanski ban

Jer ljubav ga pobeđuje

I treba da otstupi sam.

*)Katalin Arpadović (Katarina Ugarska); oko 1256. – nakon 1314.) Kći ugarskog kralja Stjepana V  i supruga kralja Srbije Dragutina.

 

JELISAVETA   ARPAD

Prošli su glasovi dana

Nakon ozvučene svirke.

Po beličastim kockama

Sudbina stvaraše prepirke

Otvorenih prozorčeta.

Ratnici dremahu po njima

Da li je to Jelisaveta?

Da je pogledam ne smedoh očima.

Rascvetahu se rana drveta

I kralj srpski beše mlad,

a s tobom dostigosmo procvat.

Familija Arpad

Susreše je gosti nezvani.

Nalij raškoga vina!

Na put se spremaju karavani…

Sred zatrpanih rovina

Se čuvaju očinski zaveti sveti

Život se javi u snu

Gde si, danas, Jelisaveta?

U izlivenom vosku tu

Oko svetionika žalost se topi

Hoće li se vratiti živ

Milutin? Skriven u dolapu

Ništavilo je u grudnom masivu.

Ne pružaj  savete više,

Lekovito moje sađenje

U grobnici careva diše i

Bogojaviće se svetlosti rađanje.

*)Jelisaveta Arpad bila je, treća po redu, supruga srpskog kralja Milutina. Bila je sestra kraljice Kataline, odnosno svastika bivšeg kralja  Dragutina.

 

JELENA BUGARSKA

Skupiše se vaseljenske sudije

Na vrhu Uskrsa u raškim palatama

Likovao je narod. Lakrdije

Su se čule redom i posustale

Isplivaše zidovi raznobojni

Serske stoletne mitropolije

Zastenja i moj zov licemerni

Pod mermerom stare okoline.

Magla ti je mračila san

Vukašin  beše sa svojim ikijama

Glava mu u čaši muti dan

Od silnih popijenih rakija

U besu je ispao. Podeljena

Je njegova ljubav vaskresla.

Ah, eto je! To je ta, Jelena!

Carica Sera je ushićena

Jer biju praznična zvona,

Jer je prečišćen nebosklon

Zlatnim slovima tu su izdubljena

Velika imena. Svetli tron

U mirisu zdravca i šimšira

Jelena kroz narod prolazi

A vatra sveća se širi

I s kamenom hladnim se igra.

Uzmi i ti od Pashe Boga!

Ljulja se sumrak, peni i kriče…

U zaboravu se privide dela mnoga

Po prvi put sumnja se stiče.

Jelena Bugarska, poznata kao carica Jelena (oko 13101374) je bila sestra bugarskog cara Ivana Aleksandra i žena srpskog cara Stefana Dušana.

 

ANNA  ANKA  BESARAB

Videla sam. Zlatooku vilu neku

Za kratko u snu  smo bili

I ja ulazim u njenu senku.

Zaborav se otima u svili

U večnom beskraju svetleće često

Noge mi  sa prstima srastaju…

Igreš li ljubavnu igru, nevesto?

U sumraku bledilo drhtaju.

Jagodice u odbljescima crvene.

Pokorna je tama, kao u grehu.

I buktinje su stvarno za mene?

Zašto li mi unakrsne misli behu?

S nametnutim krpama prava šarlatanka.

Ćesaru šta da kažem ja u glasu?

Ne juri je! Pred tobom je Anna Anka,

Pozdravljena od vojske tvoje. U anfasu

Obeleženi vlasnici surovo

Ogleduju zaslepljen dan što leži.

Izbodeni, sa visine orlova,

Mašte me napuštaju i u truleži

Je prošlost viđena, kroz  triptihe

Srećem i ispraćam vetrove.

Godine suvišne prolaze tihe

U zefirima starih svetova.

I noći su njeni poslanici,

A mrak, ostareli i zli Arap,

U uspomeni na tren će teći

Ne muči je! Za Annku Besarab

Doći će da se mole kolone

Vladike s kandilom u nemiru,

I psalmnici, zaspali u redu zvone.

Rečju će biti u raznoboju i nemiru,

Izgubivši poslednju veru.

Sada su prazne slomljene mi grudi

Život u grču  ka oltarskom smeru,

Šta da čeka? Ništa! Samo smrt se budi…

 

*) Ana (Anka) Besarab kći vlaškog vojvode Nikolaja Mihajla Alexandrua I iz dinastije Besarabe. Supruga srpskog cara Uroša petog,  i sestra Ane Slave supruge bugarskog cara, (majka Doroteje Vidinseke supruge kralja Tvrtka).

 

ANNA  TERTER  BUGARSKA

 

Carica odbačena tuguje

Za pokoj svog bivšeg supruga

Vremenom s počasti druga će da likuje

A ona udata za novog druga,

Daleko će biti. Bugarka Anna

Prihvata gordo sudbu svoju

Praznuju Vizantijci tog dana

U dvorskom veselju svi na broju.

Za novu ljubavnicu kralja.

Kose joj dotiču nemiran dlan.

O, ne, Milutine, s drugom se ne valjaj!

Ove ćeš noći bez mene biti sam.

U zagrljajima ostajem na bršljanu.

Neudomljen je danas moj ženski lik

Tako mi je ljubav u rasejanju

Da je nema.Izgubljena je tik

Ne može više kući da se vrati.

I ja ne želim uopšte da sam tu.

Hoćeš li mi pomoći da me prati?

Zvuči spolja jedan urgentan zvuk

Ka opustelim alejama i baštama

Dovukao se bez cilja i bez konja

Violončela su donele  sluge u maštama

Osetivši uz telo munihiona,

Pred svećama upaljenim proplakuju

Raspeće ćuti kraj njih. Van

U sumrak lagano i tajno se razmakuju

Progonjeni nedosanjani san.

 

*) Ana Terter je kći bugarskog cara Georgija Tretara I. Četvrta po redu Milutinova supruga, u od  1284. do 1299. godine, nakon proterivanja Jelisavete Arpad.

Prepev sa bugarskog: Najdan Stojanović

 

O autorici:

   Vanja Hristova Georgieva je rođena 15. 12 1967. godine u gradu Crveni Breg, Republika Bugarska.

Izdala je zbirke pesama: „A kuda sada“, „Smisao života“, „Sa verom u srcu“, „Jedna različita stranica“, „Oči dana“, koje je uredio Evtim Evtimov, „Vilendorfska Venera“ (urednik Jordan Milev), „Vremenska dvokolica“ (na bugarskom jeziku – urednik Marin Kadiev, na makedonskom – urednik i priredjivač Petko Šipinkarovski i na engleskom jeziku – urednik i  prevodilac Mihajlo Sviderski). Sa povijenom tematikom su knjige:“Ulpija Nikopolis ad Istrum, „Merope“, „Pod nedozrelim senkama Nukte“ (urednik Matej Šopkin), „Igra Salisa (urednik Ivan Serafimov, „Naslednici Herakla ( na bugarskom jeziku – urednik Aleksandar Kalčev, a na makedonskom jeziku – urednik Petko Šipinkarovski), “Povratak u Galiciju“ (na bugarskom jeziku, takođe urednik Aleksandar Kalčev),  „Ispred žrtvenika i oltara“ (urednik Matej Šopkin) i „Putevi proviđenja“ (urednik Marin Kadiev), koje se čitaju u Nemačkoj, Makedoniji, Srbiji, Rusiji, Poljskoj, Švedskoj, Albaniji, Norveškoj, Jermeniji, Indiji, Japanu, Americi, Izraelu, Italiji, Kanadi, Austriji, Potrugaliji, Baškiriji i dr.  U štampi su joj knjige: „Naslednici Herakla“ – na engleskom jeziku), „Oči dana“ (na makedonskom jeziku), „Zov Nimfeja“ – na ruskom u originalu, „Za slobodu“ i „Duž obale i mora“, isto sa istorijskom poezijom kao i „Inna wiara“ „Tuđa vera“ – poezija na  poljskom jeziku u originalu).  Prevodilac je sa srpskog na bugarski jezik lirske knjige poete Najdana Stojanovića (Surdulica, Srbija) – „Vila“, koja je izašla iz štampe u novembru 2012. godine, kao i sa mekedonskog na bugarski jezik knjige makedonskog pesnika Mihajla Sviderskog – „Kroz san od magle i kiše“, 2013. godine. Trenutno priprema nekoliko zbirki  poezije na bugarskom, ruskom i poljskom jeziku i piše roman sa istorijskom sadržinom u tri toma za dakijske ratove pod naslovom „Volja protiv volje“.

Radi i na različitim prevodima stranih pesnika i pisaca sa ruskog, makedonskog, srpskog i poljskog jezika.  Zastupljena je u velikom broju zbornika, almanaha, časopisa i antologija.

Član je Saveza nezavisnih bugarskih pisaca, Udruženja pisaca „Bran“ u makedoniji, Saveza kraevedite u Bugarskoj, Udruženja pisaca Kraljevine Švedske i Saveza pisaca Republike Srbije. Bila je i predsednik literarnog kluba pisaca „Nikola Jonkov Vapcarov“ pri Vojnom klubu u Velikom Trnovu..

 

 

 

Oglasi