Pišem, Brate po peru

Tičijem, i svakojem,

Lipo mi je, al lako nije

To s ričima, evo vako:

Ispišem s večeri,

Sjutra u roju stoju,

Pa učas prhnu

Svaka na svoju…

Pa ti vidi, Brate,

Ćud u njih koja je?

I još nek ti rečem:

More li se više ovdi,

Otkle ti onamo ode,

Za rič ufatit, u rič ufat,

Il časnu rič kom dat?

More li lipa rič jošter

Gore priteške pomicat?

Dal grda rič bol zadade?

Dal rič utišit više znade?

Pripazit triba znat,

Rič, znadeš, more,

Ko opak vir zazvat

Čovika vazda slaba,

Pa deder joj odoli

Majčin sine, a?

Što sam se ondar ja

U pisme nike zadala?

Otklen njih brez riči?

Usud me k njima goni

Vik cili, ti bome znadeš

Kako od tog nima lika.

Pišem, Brate, što mi brez

Pisme, na ovi Svit činit?