urbani zagreb

Da djece nije

Ja sam samo

Trunka na svijetu

Pčela u letu

Šta god ti je drago

Ja sam tvoje sve

I tuga i sreća

Ponajveća

A ne znam zašto sam tuga

Djeca su dobro

Lijepo i milo

Sanjaju perjane snove

Da djece nije

Kunem ti se

Ni svijeta ne bi bilo

Evo ga opet…

Voda je puna flaše

Trava je puna mrava

Gdje se krije vjetar kad ne puše

I zašto mamu boli glava

Boje su bijela, crvena, žuta

Auti puni širokog puta

Kreni pa stani, stani pa kreni

Danas je tebi a sutra meni

Ne pitaj ništa jer sve se zna

Uludo postavljaš pitanja

Šta je u zemlji a šta u zraku

I zašto mama žvaće žvaku

Nema početka a i kraj fali

Mudrolija na kraju strofe

Pokisla kiša jagode zali

Ma ne znam šta je, al evo ga opet…

Čekam svoj san

Ostanem budan

Sve dok me druže

Kapci na očima

Služe

Nisam ni znao

Da se zažmuri

Kad se u snove

Žuri

Bio sam mali

A stalno mi fali

Komadić sna

Bez guranja

Otvorenih očiju

U perjanom jastuku

Ćutim i čekam

Da dođe

Ništa se nije

Promjenilo

Dok moji žmure

I danas dan

Ja čekam svoj san